Snežana Ivaneža Mavrenović, autorka romana ,, Iris“, ,, Pustinjska princeza“, ,, Ovo nije kraj“ i ,, Priručnik za buduće pisce“, govori o svojim romanima, borbi za ženska prava, društvenim problemima na Balkanu, kao i o životu i porodici u  Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

 

Sa nastankom roman ,, Ovo nije kraj“, probudili ste u ljudima zaboravljenu empatiju i podigli svest o nama samima i odnosu prema problemima sa kojima se susreću ljudi sa invaliditetom.  Kako je došlo do nastanka romana sa Nemanjom Filipovićem ,, Ovo nije kraj“?

– Nemanja je moj dugogodišnji prijatelj i poznavajući njegovu porodicu  sa svim što su se susretali u toku njegovog odrastanja i celokupnog života, imala sam potrebu da podignem društvenu svest o tome. On je izvor svetlosti i često je putokaz na mom životnom putu. Sam njihov porodični odnos i borba, koju sa osmehom prevazilaze, inspirisalo me je da to pretočim u knjigu.

Prošli ste težak put da osetite i pretočite u reči nečiji život. Koje su bile emocije koje su vladale i sa čime ste se najviše borili?

– Bilo mi je teško i izuzetno me je promenila knjiga u njenom stvaranju. Počela sam da saznajem stvari o kojima nisam ništa znala, kroz šta je sve prolazio, kao i njegova porodica i to je zaista ostavilo velikog traga na mene. Postoje trenuci koji ostaju urezani za čitav život, ali njegov osmeh i volja vas prosto postide. Sa njim sam prošla kroz sve periode njegovog života, od dečijih dana, preko tinejdžerskog perioda do sada, i svaki period je nosio svoju težinu. Emocije su se smenjivale i svaka je bila drugačija u datom periodu.

Da li je pisanje dar ili potreba da se čuje vapaj duše? 

– Mislim da to dvoje idu zajedno. Kao neko ko piše o ženama i jednostavno mogu da osetim njihove emocije, za mene je duša bitna, jer upravo sa njom pišem.

Šta je pokretač Vašeg pisanja?

– Različit je. Ponekad je to razgovor, rečenica, film, muzika… a ponekad je samo tišina. Taj osećaj u meni, dovodi do iznova otkrivanja sebe i ponovnog rađanja nakon što to napišem na papir. Sa tim postojim i zaboravljam život pre pisanja.

Vaša inspiracija su uglavnom žene, koliko se promenio status žena u ovom veku u odnosu na prethodne?

– Na Balkanu još uvek vlada muški svet. Žene su dosta ugrožene, deo problema se javlja i u tome, što nisu dovoljno obrazovane i ne poznaju svoja prava. Porodica je ključna u svemu, ukoliko je slaba komunikacija sa roditeljima, dovodi do manjka spoznaje vrednosti. Nažalost, uvek imam posla na Balkanu i uvek imam o čemu da pišem.

Kolika je bezbednost žena u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koje su se doselile i koliko je izražen vid nasilja nad ženama?

– Žene su izrazito zaštićene, zakoni su rigorozni, sam odnos prema porodici i ženama je za njih najbitniji. Nikada nisam imala problem sa tim što sam se doselila, njihove žene i mi smo poštovane na isti način. Bezbednost je visoka i kao majka sa tri ćerke, značajno mi je odigralo ulogu u daljem ostanku u ovoj zemlji. Način na koji vas tretiraju za vreme porođaja i sam odnos medicinskog osoblja, u tom momentu, zaista je divan, gde nakon tog iskustva poželite još dece.

Tanja Bošković ima divnu misao: ,, U 20. veku bilo je – mislim, dakle postojim, a u 21. veku – izgledam, dakle postojim.“, prepoznatljivost sunovrata žena sa pojavom akcentovanja izgleda, dovodi do sve većeg broja nezadovoljstva. Kako komentarišete trenutnu situaciju propagiranja tih vrednosti?

– U Srbiji su dosta zastupljene takve vrste vrednosti, zbog samog načina prezentovanja kroz medijsku platformu, kao i od samog pristupa kroz školski obrazovani sistem. Ovde u školskom obrazovanom sistemu, prvo decu uče o bezbednosti na internetu, što u Srbiji nije slučaj. Vraćam se na to, da je porodica ključ svega. Diskriminacija žena u današnje vreme je na svakom koraku, vezano za izgled ili ne. Potrebno je raditi sa decom i propagirati empatiju kao vrednosti kroz obrazovni program.

Vaš prvi roman ,, Iris“ koji je izašao 2018. godine, uzburkao je javnu scenu , kao žena na kakve ste sve poteškoće nailazili?

– Jedan specifičan put. Nakon mog dolaska u Dubai, rešila sam da objavim svoj roman. Samostalno sam izdala svoj prvi roman, pronašla saradnike i krenula od nule. Ljudi su podržali priču i vrlo brzo se rasprodao prvi tiraž, a drugi je već izašao 2019. godine. Imala sam dosta sreće da je vrlo brzo pronašao put do srca ljudi.

Kada možemo očekivati naredni roman?

– Trenutno završavam nastavak romana ,,Iris“, i radim na još jednom motivacionom romanu, tako da drugi deo romana ,,Iris“, očekujemo 2026. godine.

Da li planirate ponovno vraćanje na Youtube platformu?

– Dosta me ljudi pita vezano za to, trenutno ne znam. Nadam se u nekom momentu, kao i o nekoj vrsti podcasta, ali trenutno mi je prioritet da objavim narednu knjigu.

Koja bi bila poruka za sve žene?

– Ovaj svet je divlje mesto i zato budite hrabre, istrajne, svoje, odvažne. Obrazovanje je ključ i kada ste obrazovane bićete jače i izborićete se sa svim izazovima, koje ovaj svet nameće.