Između imperativa pobede, svakodnevne neizvesnosti i kriterijuma koji nisu jednaki za sve, srpski treneri vode mnogo više od igre — vode borbu za autoritet, trajanje i poštovanje struke.

Privatna arhiva

Fudbal je odavno prestao da bude samo igra. Postao je industrija u kojoj se odluke donose preko noći, a strpljenje je postalo prolazna valuta. U takvom okruženju, srpski treneri nalaze se u sve težem položaju, često između očekivanja uprava, zahteva navijača i pravila koja ne važe podjednako za sve aktere fudbalskog sistema.

Kao glavni problem domaćeg fudbala koji se sve učestalije javlja jeste i smena trenera. Dovoljno je nekoliko loših rezultata da se promeni čovek koji je mesecima stvarao tim, bez obzira na okolnosti, povrede igrača ili dugoročnu strategiju kluba. Dok evropski fudbal sve više insistira na kontinuitetu rada, u domaćem fudbalu se često traže instant rešenja.

Trener ima ograničenje, klub nema

Posebnu polemiku izaziva pravilo prema kojem trener tokom jedne sezone može samo dva puta da bude registrovan kao šef stručnog štaba. Nakon toga praktično ostaje bez mogućnosti da preuzme klub do kraja takmičarske godine.

Sa druge strane, klubovi nemaju limit u dovođenju novih trenera. Mnogi stručnjaci smatraju da postojeća pravila stvaraju neravnopravan odnos i dodatno urušavanje profesije koja bi trebala da predstavlja temelj razvoja svakog kluba.

Rezultati dolaze vremenom

Retki su primeri klubova koji treneru daju dovoljno vremena da sprovede svoju ideju. Mladi igrači menjaju sredine, stranci dolaze i odlaze, budžeti se menjaju, a trener plaća najveću cenu za neuspeh.

Paradoksalno je potreba i želja dugoročnih rezultata,  ali bez dugoročnog procesa. Identitet se gradi kroz kontinuitet. Trener nije samo osoba koja određuje sastav za narednu utakmicu, već on gradi sistem i razvija igrače. Takav proces ne može da se meri kroz dve ili tri utakmice, zahteva period rada.

Položaj trenera kao okidač mnogih tema

Razvoj fudbala oduvek je počivao na znanju, strpljenju i poverenju u stručni rad. Upravo zato, stvaranje uslova u kojima trener može da razvija ideju, unapređuje igrače i gradi identitet tima predstavlja jednu od najvažnijih investicija svakog kluba.

Ako trenere pretvorimo u potrošne valute, klub ne gubi samo čoveka na klupi. Gubi poverenje i priliku da stvori identitet, a samim tim i identitet da pretvori u uspeh.