Priča o čoveku o kojem svi imaju mišljenje, a koju nisu ispisale konferencije za medije, već ljudi koju su ga upoznali daleko od reflektora javnosti.

O Nenadu Lalatoviću godinama unazad glasno govore rezultati, pobede, porazi, temperamentne reakcije, burne konferencije i emocije koje nikada nije umeo, niti želeo da sakrije i da prilagodi očekivanjima javnosti. Njegova nepresušna energija često je bila glasnija od svega drugoga. Međutim, iza kulisa i oštre slike koju su stvarali televizijski prenosi i senzacionalistički novinski naslovi, pulsira jedna potpuno drugačija realnost.

Ona prava, autetična stvarnost  ne nastaje pred objektivima na konferencijama za štampu, već iza ugašenih kamera. Takvu priču donose ljudi koji su sa njim delili skrivene hodnike stadiona, rane jutarnje treninge,  iscrpljujuća duga putovanja i tešku tišinu svlačionica. Ljudi čija imena nikada nisu ispisana na dresovima –  ekonomisti, domari, fizioterapeuti, vozači i ostali zaposleni unutar klubova, zapravo najbolje znaju ko je Nenad Lalatović. Oni svedoče o jednoj sasvim drugačijoj ličnosti.

UKRAJINSKI FRONT I TEST LJUDSKOSTI

U emotivnom razgovoru sa jednim od zaposlenih u ukrajinskom fudbalskom klubu Zorja, otkriva se dramatičan period koje je ovaj klub proveo sa srpskim stručnjakom. To je bilo vreme obeleženo višečasovnim, neizvesnim čekanjima na granicama, stalnom strepnjom i bliskim susretanjima sa surovim ratnim razaranjima. Radilo se u potpuno neadekvatnim uslovima, sa drastično limitiranim igračkim kadrom. Upravo u takvom ambijentu, Lalatović je pokazao da nije samo vrhunski profesionalni trener, već pre svega čvrst, nepokolebljiv oslonac za ljude oko sebe.

,, U najtežim trenucima uspevao je da prenese neverovatnu energiju na sve oko sebe. Bilo je lako slediti čoveka sa jasnom vizijom, koji ni tada, uprkos svim dešavanjima nije pomišljao da odustane.“

– sagovornik iz FK Zorja, Ukrajina

Takva svedočanstva retko pronalaze put do uobičajnih sportskih izveštaja i suve statistike, ali upravo ona na najtransparetniji način  govori o stvarnom karakteru i integritetu jednog istinskog lidera.

SAUDIJSKA ARABIJA I JEZIČKA BARIJERA

Prema izveštajima naših dopisnika sa Bliskog istoka, Lalatović je na najbolji način predstavio Srbiju i van striktno fudbalskih okvira. Besprekorna profesionalna saradnja, prirodna pristupačnost i potpuna posvećenost poslu privukli su i opčinili inostrane ljubitelje fudbala, do te mere da se na tim prostorima  i nakon pet godina sa velikim uvažavanjem govori o njegovom trenerskom mandatu.

Iako su u početku postojale prirodne jezičke barijere, to ni u jednom trenutku nije umanjilo kvalitet i predanost u radu srpskog stručnjaka. Naprotiv, njegova prepoznatljiva iskrenost, neiscrpna energija i ljudska otvorenost brzo su postali njegov univerzalni jezik koji su svi razumeli. Pored brojnih pohvala na račun vrhunskog stručnog rada, domaćini nikada nisu krili želju da Lalatovića ponovo vide u svojoj zemlji, ističući da im u modernom fudbalu nedostaje upravo ono što on poseduje – autentičan ,, srpski temperament“, kao savršen spoj iskrenosti, znanja i čistih emocija koje ostavljaju neizbrisiv trag.

POŠTOVANJE I U BANJOJ LUCI

Slični, duboki odjeci Lalatovićevog boravka i rada stižu i iz regiona. Dugogodišnja radnica zaposlena u banjalučkom Borcu ističe da Lalatovićev boravak ne pamti prvenstvo po utakmicama i bodovima, već po čoveku koji je svakome, bez obzira na status, pružio maksimalno ljudsko poštovanje.

Ona svedoči o tome kako je sa  sa lakoćom i toplinom zastajao u razgovoru sa običnim radnicima, zaposlenima na održavanju, slučajnim prolaznicima ili posetiocima treninga. Deca su mu se istinski radovala na svakom koraku. Ostaje velika žal što  zbog specifičnih okolnosti i utakmica koje su se odigravale van Banja Luke nije stigla da sa njim upozna i svoje unuke, koji su mu se divili.

DOMAĆI TEREN I ISKRENOST U SVAKOM GRADU

Kada je reč o domaćim klubovima, sa svih strana se bez izuzetaka  čuju tople reči o velikom trenerskom imenu. Njegova glavna vrlina je upravo u doslednom pokazivanju dubokog poštovanja prema ljudima koji nikad ne stoje ispred kamera, a bez kojih nijedan sportski kolektiv ne bi mogao da funkcioniše. Naš trener to često glasno naglašava u svojim javnim nastupima, ali još češće pokazuje  kroz konkretne tihe gestove i dobročinstva. Takve dela nikada ne uđu u zvanični zapisnik utakmice, ali ostanu trajno uklesana u ljudskom sećanju.

Dok mnogi  na javnoj sceni pažljivo i proračunato biraju svaku reč kako bi stvorili savršenu sliku o sebi i ostavili što bolji utisak, Lalatović je često birao da bude čovek pre nego javna ličnost. Upravo zbog takve ogoljene iskrenosti, često je bio osporavan, pogrešno shvaćen i medijski degradiran.

Međutim, u razgovorima sa sagovornicima iz različitih gradova i potpuno različitih branši, svi do jednog se sećaju isključivo njegovog lepog gesta, uvažavanja i toplih  reči. Gde god je radio, ostavio je neizbrisiv trag, a sagovornici izražavaju veliku nadu u njegov ponovni dolazak i ispisivanje neke nove sportske istorije.

 

Neminovno je da Lalatović ispisuje istoriju u ljudskim srcima, a mi se nadamo uskoro i novom zlatnom poglavlju u fudbalskom svetu, jer je sasvim neosporno  da ovakav integritet, harizma i autentičnost ljudske ličnosti dugo neće hodati ovim našim prostorima.